Kratka i kontrolisana istorijska poseta predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog Srbiji biće upamćena po tome što ono najvažnije nije rečeno. Svedena reakcija Rusije, pak, samo potvrđuje da Moskva predsednika Srbije i dalje vidi kao bliskog partnera.
„Pretpostavljam da je najvažnije upravo ono o čemu ništa ne znamo. To što neko demantuje razgovore o vojnoj saradnji ne znači da je to tačno“, sumira za Radar Tim Džuda, britanski novinar, pisac i politički analitičar, pa dugo iščekivani susret zaokružuje:
„Jednostavno – realpolitika. Koristan je i za Vučića i za Zelenskog. Imaju posla koji mogu da obave zajedno. Susret će svakako vrlo dobro proći u pojedinim prestonicama EU.“
Hilova uloga i pucanj u leđa Moskvi
U savršenom tajmingu, baš uoči posete, bivši američki ambasador Kris Hil, danas viši savetnik Pupin inicijative (osnovane 2023, dok je aktuelni ministar spoljnih poslova Marko Đurić bio ambasador Srbije u Vašingtonu), opisao je sopstvenu ulogu u kupovini značajnih količina srpske municije, dodajući da su u Beogradu svi znali da Poljska i Češka nisu krajnji kupci.
„To nije novost. Hil jednostavno potvrđuje već poznato. Svi znaju da je Srbija bila izuzetno važna u snabdevanju Ukrajine određenim vrstama municije“, kaže Džuda, pa pojašnjava:
„Srbija je snabdevala Ukrajinu oružjem i to je u tom trenutku bilo najvažnije. Za Vučića je to bila vrlo korisna zaštita od optužbi za autoritarizam i od svih onih pitanja o kojima čujemo, jer se smatralo da je to geopolitički najvažnije. Ono što je Vučić radio u zemlji i EU i Amerikanci su smatrali manje važnim.“
Srbija je snabdevala Ukrajinu oružjem i to je najvažnije. Za Vučića je to bila vrlo korisna zaštita od optužbi za autoritarizam. Ono što je predsednik Srbije radio u zemlji, i EU i Amerikanci su smatrali manje važnim
Tim Džuda
„Moskva vrlo pažljivo prati pitanje naoružanja. Dijalog između Kremlja i Vučićevog kabineta ne odvija se javno – ide posebno izgrađenim kanalima, preko obaveštajnih i bezbednosnih službi. Kladio bih se u bilo koji iznos da će emisari Kremlja uskoro doleteti u Beograd na tihi sastanak o ishodu posete Zelenskog i da o tome neće biti ni reči u medijima“, ističe za Radar Andrej Kalitin, ugledni ruski novinar Nove gazete.
Podseća da je u maju 2025. ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) javno optužila nekoliko srpskih proizvođača naoružanja – Jugoimport SDPR, Zenitprom, Krušik, Sofag, Rejer DTI, Slobodu i Prvi partizan – da Ukrajini isporučuju municiju preko posredničkih zemalja, pre svega Češke, Poljske i Bugarske, kao i nekih afričkih država, uz falsifikovane sertifikate o krajnjem korisniku.
„Procena SVR bila je ’stotine hiljada’ projektila za višecevne bacače raketa i haubičkih granata, uz oko milion metaka za pešadijsko naoružanje, što je opisano kao ’pucanj u leđa’. U junu 2025. optužba je ponovljena, ovog puta konkretno u vezi sa češkim kanalom. Vučić nikada nije do kraja demantovao te navode. Priznao je da je roba srpske proizvodnje mogla da dospe u zonu sukoba nakon prodaje trećim zemljama, insistirajući pritom da direktnih isporuka Kijevu nije bilo“, naznačava Kalitin i konstatuje:
„Prema pisanju Rojtersa, Srbija i Rusija dogovorile su formiranje zajedničke radne grupe koja bi to istražila. Ranije, 2024, Fajnenšel tajms je vrednost srpskog naoružanja koje je preko posrednika stiglo u Ukrajinu procenio na oko 800 miliona evra – cifru koju Vučić nikada javno nije osporio.“
Nema sankcija, nema ni zaokreta
Nije poznato šta se s tom radnom grupom dogodilo, ali je Vučić upravo izričito demantovao navode o zajedničkoj fabrici dronova sa Ukrajinom.
„Ako bi došlo do vojne saradnje između Srbije i Ukrajine, ne bi bilo u interesu predsednika Vučića da o tome govori. Možda ni u interesu predsednika Zelenskog. Ako nečega i ima, što je sasvim moguće, oni će to demantovati“, jasan je u proceni Tim Džuda.
Kladio bih se u bilo koji iznos da će emisari Kremlja uskoro doleteti u Beograd na tihi sastanak o ishodu posete Zelenskog i da o tome neće biti ni reči u medijima
Andrej Kalitin
Na pitanje da li i zašto Vučić ne brine zbog ruske reakcije – zvanična Moskva, biranjem reči, daje gotovo očigledan odgovor.
„Na zvaničnom nivou uzdržanost je namerna: ni Kremlj ni Ministarstvo spoljnih poslova nisu dali suštinsku ocenu same posete niti onoga što ona znači za rusko-srpske odnose“, objašnjava Andrej Kalitin.
Portparolka MSP Marija Zaharova osvrnula se na sporednu polemiku – pitanje nemačkog novinara Mihaela Martensa na zajedničkoj konferenciji za novinare Zelenskog i Vučića – „uklopivši ceo taj slučaj u poznatu histeriju o ’pravom licu Zapada’“, dodaje naš sagovornik.
Senator Vladimir Džabarov pak tvrdi da Zelenski ovom posetom pokušava da isprovocira Rusiju na oštre izjave o Srbiji, pa poziva na uzdržanost.
Za izbegavanje direktne suštine posete postoje najmanje tri verovatna razloga, smatra Andrej Kalitin:
„Taktička računica: Srbija je redak preostali evropski partner koji se nije pridružio sankcijama. Oštra reakcija Moskve rizikuje da ubrza njeno klizanje ka Briselu i Kijevu. Zato Džabarov i govori o tome da ne treba nasesti na provokaciju. Drugo, Moskvi danas odgovara da prihvati Vučićevo objašnjenje – da je poseta odraz pritiska EU i statusa kandidata, a ne promene kursa – i da ga javno ne osporava, jer takvo tumačenje ostavlja prostor za očuvanje odnosa i kontakata iza kulisa. Treće, Kremlj koristi standardnu tehniku: prebacivanje krivice na Evropsku uniju. Poznata kremaljska teza – naši neprijatelji hoće da zabiju klin među nas – otprilike je jedino što Moskva godinama uspeva da kaže.“
Vučić samo radi ono u čemu je vrlo dobar: igra na obe strane, ne opredeljuje se i oponaša svojevrsnu titoističku spoljnu politiku
I to se jasno čita na stranicama medija.
Ukazuje na to da su državni i provladini mediji (Vzgljad, RuNews24, mreža Pravda) o poseti izveštavali kroz protest kod spomenika Nikolaju II (Mladen Obradović, lider zabranjenog ekstremno desničarskog Obraza i „Mi, snaga naroda“ okupili su nekoliko desetina ljudi sa ruskim i srpskim zastavama), pojačano obezbeđenje predsednika Volodimira Zelenskog i, pre svega, incident sa nemačkim novinarom, „birajući namerno uglove koji idu protiv Kijeva i Brisela, a ne direktno protiv Beograda“.
„Kremlj neće direktno kritikovati Vučića ni srpsku vladu. Moskva u svetu gotovo da više nema političkih saveznika i bilo bi glupo izgubiti i Beograd, iako kritičari režima otvoreno govore da je to samo pitanje vremena“, zaključuje naš sagovornik.
Jedino bi sankcije Rusiji mogle biti prelomna tačka. Zato upitan hoće li poseta uticati na relacije Srbije i Rusije, kratko zaključuje:
„Neće. Vučićev obrazac ponašanja dosledan je i balansirajući: u julu poseta Kijevu uz odbijanje da se potpiše antiruska deklaracija sa samita; u avgustu ugošćavanje Zelenskog u Beogradu uz naglašeno isključivanje vojne saradnje i potvrdu nepromenjenog stava o sankcijama. To nije zaokret. To je nastavak njegove linije držanja obe strane na udici. Moskva to vidi. Lukašenko manevriše na isti način. On se nije okrenuo od Moskve i Kremlj je time zadovoljan. Kratkoročno neće biti raskida. Poseta je za Moskvu simbolički nepoželjna, ali ne menja strukturu odnosa sve dok Srbija ostaje van režima sankcija.“
Uloga ruskog gasa
Dok se na Zapadu procene kreću od toga da Vučića „nije briga“ šta Rusi misle, do da „vidi da je zvanična Moskva u slaboj poziciji“, pitanje gasa značajno bi moglo da promeni pozicije.
„I dalje u velikoj meri zavisite od Rusije, ali SAD će više vršiti pritisak da prekinete uvoz ruskog gasa. Tu je i dugotrajna afera oko NIS-a. Mislim da će Rusi dugoročno biti potisnuti kada je reč o gasu. Osim gasa, šta mogu da urade? Verovatno i ne pritiskaju Srbiju, jer ne žele da skreću preveliku pažnju na činjenicu da Vučića trenutno baš i nije briga šta Rusija misli. Vučić samo radi ono u čemu je vrlo dobar: igra na obe strane, ne opredeljuje se i oponaša svojevrsnu titoističku spoljnu politiku“, kaže Džuda.
Poseta predsednika Zelenskog stavila je pauzu na prorusku medijsku propagandu, ali ne i na činjenicu da će građani Srbije o sopstvenoj spoljnoj politici saznavati iz probnih balona strane štampe, perspektive nemačkih novina i intervjua američkih diplomata. Ostaće u mraku Vučićeva partija šaha koja se ipak plaši da odigra ruski gambit. Srpski gambit je već odavno odigran.
